Korak po korak,tako se i zemlja osvaja
Prošao je određeni vremenski period pa eto ponovo vam pišem o „S“. Bio je to naš drugi susret.
Hmm,kako da počnem,ponovo će tekst biti u prvom licu,ali ovoga puta i jednine i množine,da iskoristimo malo terminologiju sa nastave „srpskog jezika i književnosti“ J
Od prvog teksta MI svo nastavili dopisivanje i nekako mi
je ta „S“ baš prirasla srcu,ali nikako nismo uspeli da se dogovorimo da se vidimo,što zbog naših
privatnih obaveza,što zbog udaljenosti.
Što zbog Rexa J (Izvinjavam se ostalima,ovo poslednje se odnosi samo na „S“ koja će ponovo sigurno pričitati tekst,ali tek nakon njegovog objavljivanja).
Ali nekako je došao i taj dan,za naš drugi susret.
Pošto sam taj dan imao obaveza na fakultetu,dogovorio sam se sa mentorom da me doveze do mesta u kom živim,jer mi predavanja traju do 14h,da me ne bi čekala,jer će prvu put posetiti to mesto,ne bi se snašla sama...realno,da li bi vi ?
Ali kako sam ja sam po sebi nekako baksuz,dogodilo se to da je mom mentoru automobil pokvario to jutro.
I šta sad...ona je krenula a ja još ne,iako sam joj rekao da jesam da ne brinula.
I onda se pojavi,pravo niotkuda,portir,čika Pera,i onako šmekerski dade ključeve svog „opela“ mentoru,i mene onako nervoznog „ćušne“ po glavi,uz reči „ajde mali,briši“.
Na stanicu sam došao 15ak minuta pre voza,taman da se malo smirim.
Tih 10-15 min,trajalo je bukvalno,dva dana,ako me razumete J
Konačno voz,i „S“ izlazi iz njega.
Iako smo za sada samo drugari,u malom mesto poput ovog,ako te vide sa nekom devojkom,koja ti nije sestra a da je tvojih godina,to ti je automatski devojka,posebno je to slučaj kod malo starjih ljudi.
Krenusmo ka centru,u kafić...ovde sam zabagovao u pisanju....ovakvi tekstvi nisu moj fah J
Uz nes smo igrali bilijar i pikado i pričali o svemu i svačemu,sada već i slobodnije nego onaj prvi put.
Da bismo malo prekinuli monotoniju promenili smo kafić i posetili nekoliko butika u centru u međuvremenu.
Kao što napomenuh malopre,za tih par sati šetnje,već sam nekoliko puta bio ženjen,čak mi se i kum ponudio,mada to „S“ nije čula J
Sve je počelo još dva-tri dana ranije kada je kolega sa faksa mom tati poslao poruku da mu dolazi snajka u goste.On je to skoro bukvalno shvatio.
Međutim,pored svega toga,najjači utisak verujem oboma bila je afera „Pekara“,zar ne „S“ ? J Ali o tome drugom prilikom,ako bude vremena,da ne bi ulazili u detalje J
Obišli smo i teren gde se spremam jer idem na DIF,ali i improvizovanu teretanu,odmah pored.
Sva zanimljivija mesta smo prošli s obzirom da je testo od 10ak hiljada stanovnika takvo samo po sebi.
Vreme je proletelo i krenuli smo ponovo na tu više puta pomentu železničku stanicu.
Nekako smo se zapričali,i voz nam je otišao ispred nosa.Srećom imala je sledeći za samo 1/2h,pa i nije bilo toliko strašno,ali ja sam u tom momentu hteo da propadnem u zemlju,što zbog toga što sam u prvi mah pomislio da sledećeg voza nema do jutra,što zbog toga što sam i nju doveo u nepriliku,zato što će kasniti kući.
Ipak,dočekali smo zajedno taj sledeći voz,i „S“ je krenula,i posle nekog vremena se javila da je stigla i da je sve ok.
Situacija s nama je sve bolja,ali smo se složili da nigde nećemo žuriti,ako nešto imamo na pretek,to je vreme.
Sada sam siguran da će biti i sledećeg teksta,zar ne „S“?
M.
Jedna lepa noćna šetnja sa lepom devojkom
Ovde uglavnom pišem o sportistima ili o sportskim kolektivima,ali ovo će biti prvi put da ću napraviti izuzetak.
Ovaj nalog ću iskoristiti da vam ispričam priču o jednoj lepoj devojci,sportiskinji koja to zapravo i nije.I po mišljenju potpisnika ovog teksta nesuđenom DIFovcu.
Prvi put ću vam pisati u prvom licu.
Ali da ne bi kompromitovali ovu devojku zvaćemo je samo „S“(za sada).
„S“ je jedna hiperaktivna devojka koja uživa u vožnji biciklom i rolerima.
Iako će ona za tekst saznati tek nakon što bude objavljen,činim sve ne bi li iskorigovao reči koje kucam.
Tek od nedavno poznajem „S“ lično,ali i pre upoznavanja i preko poruka mi je odavala utisak devojke kakva zapravo i jeste,vedra,smirena,uvek nasmejana ali u isto vreme jako kulturna i lepo vaspitana...
No,ovog teksta verovatno ne bi ni bilo da se jednog dana nismo dogovorili videti.
Priznajem,počinjem da zvučim kao neka turska serija,ali tako je kako je,šta da radim.
Pošto se ove reči prvi put pišu,bez ikakvog predhodno urađenog koncepta,velika je verovatnoća da ovaj tekst ne bude na nivou tekstova koje je sam ranije pisao,ali jedno je sigurno,biće mi to jedan od najdražih,upravo iz navedenog razloga.
Iako se predhodno nismo videli,telefon smo se čuli samo
jednom,od prve naše razmenjene reči nije bilo nikakvih zadrški u
razgovoru.Pričali smo otvoreno o bukvalno svemu.
Sada ovo pišem kao da pričam nekom priču J
Pretpostavljam da će se i sama „S“ nasmejati na sve ovo J
Ali hajde malo da se vratimo na priču,ha...
Tako se nekako namestilo da smo po mnogo čemu slični. Mirni,nenametljivi,povučeni,iskreni,sportski tipovi,navijamo oboje za Zvedu J Ko bi rekao da tako nešto može sasvim slučajno da se nađe.
Da vas ne bi davio više,a i „S“ će verovatno ovo pročitati završiću time da smo se lepo proveli iako smo tada samo kao drugari prošetali gradom,Kalemegdanom,a nebili na nekim ludim žurkama,splavovima i ostalim starlet-mestima.
Moram za kraj da vam napišem da smo oboje slagali roditelje,gde smo bili i šta smo radili J
Verovatno će biti i nastavka,
M.
