Trk za prevozom po kiši J            

Ponovo sa fakulteta pravo za BG,usput svrativši u firmu da nešto ispotpisujem,pa tek onda u voz.Ali nije mi bilo teško jer me je tamo čekala moja „S“.

Početak putovanja nikako nije ukazivao na to kako će se ono i završiti,tačnije,u kojim vremenskim prilikama.

Pošto je „S“ morala da ode kod optičara ne bi li uzela naočare,tamo smo se prvo i zaputili,u njen stari kraj.

 Usput mi je pokazivala šta je šta,i tranvaja,jer ja taj deo grada zaista prvi put sam video tad.

Posle optičara otiđosmo u jednu,čini se više kafanu nego kafić gde smo vrlo srdačno dočekani od strane jedne starije dame koja je tu radila,i kojoj smo na kraju pomogli da  pospremimo naš sto.

Baš u toj srdačnoj atmosferi poklonio sam joj poklon kojisam joj kupio na ovom već pomenutom ranije vašaru.Video sam se obradovala,što mi zaista bilo drago.

Krenusmo dalje,i onda...

I ona ne bi bila ona,da joj na pamet ne padaju „genijalne“ ideje.Jedna od njih je bila ta da trčimo uz stepenice najviše zgrade u tom delu grada.Iako mi nije u planu bilo da se znojim,ipak sportski sa zadovoljstvom prihvatih izazov.

Usput,još jedan dokaz da se još uvek ponašamo kao deca bilo je zvonjenje na određenim stanovima,pa još veći sprint uz stepenište.

Posle izbacivanja energije iz sebe potrebno je vratiti istu u sebe,tako da smo svratili do obližnjeg  marketa.

Naš krajni cilj bio je „Trg Republike“ i lagana šetnjica,ali ipak do tamo nismo mogli pešaka.Busom,celih sat vremena,meni treba manje vozom do Beograda J

Konačno dođosmo na naše odredište koje je bio lokal sa nargilom.Sve „u fulu“,separe,nargila i mi J

Ali onda čist maler...pljusak,poplava...a treba ići na voz,koji je poslednji u toku dana,sledeći je tek u 06:00.

Sačekasmo malo,ali nam kiša nije bila ni najmanji saveznik,samo je pojačavala svoj intenzitet.

Ustupih mojoj „S“ svoj gornji deo trenerke,i nekako skupismo snage da krenemo na bus stanicu.

Do prvog odredišta smo već i više nego dovoljno pokisli,moj jedini spas su bile patike,pa su mi barem noge ostale suve,ali ne zadugo J

Na prelazu iz busa ka tranvaj stanici,“uhvatio“ sam dve baruštine,podelivši ih ravnopravno po nogama,jednu levom,jednom desnom J

Nekako dočekasmo tu 13icu i krenusmo na glavnu,konačno stigosno.

Predložih da sednemo negde da se malo ugrejemo i osušimo,ali već je sve bilo pozatvarano.

Međutim,našli smo jedan,tek otvoren lokal,jedan od otmenijih u gradu,odmah uz stanicu.Sedosmo,popismo po sok i krenusmo na voz.

Ostalo je još petnaestak minuta do polaska voza kada se rastadosmo jer je „S“ žurila da i njoj ne obegne prevoz.

I onda scena kao u ljubavnim filmovima.Zaljubljen  par,kiša i poljubac.

P.s. Ovo je prvi put da je „S“ čula neki deo teksta pre objave“ J

Pokisao,ali ne uzalud,

M.