Zbog džoginga,ode voz-ponovo...i još ponešto

Preskočili smo jedan tekst na izričit zahtev „S“.Sada na njen izričit zahtev i nastaju ovi pisani redovi.

Dan kao i svaki drugi,samo što sam ja ovoga puta,umesto sa faksa,došao iz firme u kojoj radim paralelno sa studijama.Već po ustanjenom dobrom običaju čim stignem kući čujem se sa „S“.

Gledam Đokovića koji se „rve“ sa nekim anonimusom iz Argentine,i u tom trenu me ona pita „kad ima voz“ – ja izgubljen...kakav voz,za gde??? Pa da dožem,reče...aha,sačekaj...16:40 iz Bg.Vidimo se.

Sačekah je na stanici i krenusmo prema centru i svratismo na već naše staro mesto,naravno na Nes.

Odjednom,“S“ kaže: „’ajmo na trčanje“,ja začuđen,ali ne i iznenađen znajući da je ona sportski tim,prihvatih.

Krenusmo,nekako kilavo,deke i bake smo imali kao čunjeve,pa smo išli malo u cik-cak J

Kako obiđosmo 2/3 zamišljenog kruga,ona ponovo zapita,“gde ima uzbrica“

I uputismo  se mi u vikend naselje udaljeno 5km od mesta u kome živim.Malo trk,malo hod,najviše šale J

Dođosmo nasusmo vode u obližnjem restoranu i krenusmo nazad.Ali nam sada vreme nije bilo saveznik,bilo ga je sve manje zbog voza koji je u 21:25,a potom i u 22:01.

Ja optimistično,i sam verujući u to šta pričam rekoh joj da ne brine da ćemo stići na onaj u 22h.

I stvarno,stigosmo mi tamo na tu železničku stanicu čitavih pet minuta pre vremena,iako sam ja usput i svraćao kući ne bi li ona ponela sa sobom moju „sociologiju sporta“ koju sam poslednju položio na fakultetu.

Međutim,naša železnica ne bi bila naša kad nešto tamo neko ne bi ZASRAO...u redu vožnje i dalje stoji da voz za Bg kreće u 22:01,iako on ne saobraća čitavih 6 meseci.

I šta ćemo,moramo čekati dva sata.

A ono preko puta,u nekoj kafančini loša muzika,a još gora pevačica...uzesmo piće i popismo ga ispred,jer tamo za trezne nije bilo mesta J

Već drugi put nam se se to dešava sa votom koji nam je prvi put otišao ispred nosa,a ovoga puta nije ni došao.

Ja u neverici,“S“  u još većoj,ali šta da se radi.Njeni je zove gde je,slaga ih rečima da je kod drugarice na rođendanu,e se zato čuju narodnjaci,originalno,zar ne ? J

Sve je bilo ok,dok ja nisam napravio jedan manevar,ispostaviće se kao greška.

Naime,pitao sam je da li joj je zima jer je uveliko zahladnelo,ona mi je potvrdno klimnula glavom,i ja sam pozvao svog brata ne bi li nam oboma doneo nešto da obučemo.Međutim,nije se javljao.Tu ja odem u tu kaafanu i zamolim jednog još uvek ne skroz pijanog gosta,inače poznanika da me odveze do kuće da drugarici i sebi uzmem nešto da obučemo.

On naravno prihvati,“S“ ostaje sama na 10-tak minuta i naljuti se.Nije mi to rekla,ali se to po njenom ponašanju videlo.Trenerku koju sam doneo nije  htela da obuče,na kraju sam istu u povratku hteo da bacim negde u p.m. od muke i iz besa.

Nekako,iako se tek upoznajemo,zaista mislim da ta „S“,u sledećem tekstu ću vam reći njeno ime,devojka koju želim za sebe,ali nemam hrabrosti to da joj priznam.

Do sledećeg puta,

Na pola puta do zaljubljivanja,

M.