Lubenica

Uh,ovaj tekst baš biti zanimljiv,ili bar je bio zanimljiv jučerašnji dan za „S“ i mene.

Prošli smo pola Beograda,što peške,tranvajem,što busom,vozili skejt,prskali se vodom,kao deca.

Ali krenimo redom...

Nedelja posle podne,napolju,40+ stepeni Celzijusevih,mi šetamo Tašmajdanskim parkom i sedosmo u obližnji kafić da popijemo nešto-pogađate,to je bio nes J

Pre toga,sa železničke stanice smo promenili kurs i otišli do njenog stana da uzmemo taj skejt i da ja konačno upoznam Reksa.Reks je zlatni retriver,vrlo živahno i umiljato stvorenje.

Posle svih tih turbulentnih situacija sa prevozom dođosmo do „Ušća“.

Obišli smo sve moguće radnje tamo,čak se i malo zaigrali u „Najk“ šopu sa loptom,gde nas je dečko koji prodaje ljubazno zamolio da se ne igrmo sa loptom da je ne bi isprljali  ili nešto polupali...

Naravno posle toga,jer mi je voz već pobegao,još jedan Nes je bio neizbežan.

Ali,vrhunac večeri bila je lubenica,da dobro ste pročitali LUBENICA!

U povratku „S“ predloži da svratimo u „Ideu“ ne bi li kupili nešto da grickamo,...i kupili smo lubenicu.

Zamislite,nju nije mrzelo da kroz tranvaj nosi tu lubenicu.

Kulminacija na Železničkoj stanici,kada smo trebali da je načnemo...a noža,nigde.

I onda ja onako malo luđi nego što treba upitah policijku koja je držala pušku AK-47 Zza nož,ona kaže da ima kolega ali je otišao negde.

Nezadovoljan odgovorom krenuo u poteru za nečim čime možemo da presečemo tu voćku.I nađoh nož u obližnjoj hamburgeriji,gde sam u povratku prodavačici doneo i parče lubenice kojuem se neizmerno obradovala.

Ali ostalo je pola lubenice,štaraditi sad sa njom...počelo je ubeđivanje ko da je nosi kući,i onda sam neko ja popustio i uneo je zajedno sa kondukterom u voz.

Pred put,najlepši poklon,prvi pravi poljubac od „S“!

Sat vremena puta sam ja tu lubenicu pridržavao i na kraju je u jednoj ruci doneo kući gde mi je i majica bila mokra.

Roditelji su me gledali u čudu i složno rekli da nisam normalan,ali meni zbog „S“ nije bilo teško.

Sledi odmah „s5“

M.