Trk za prevozom po kiši J            

Ponovo sa fakulteta pravo za BG,usput svrativši u firmu da nešto ispotpisujem,pa tek onda u voz.Ali nije mi bilo teško jer me je tamo čekala moja „S“.

Početak putovanja nikako nije ukazivao na to kako će se ono i završiti,tačnije,u kojim vremenskim prilikama.

Pošto je „S“ morala da ode kod optičara ne bi li uzela naočare,tamo smo se prvo i zaputili,u njen stari kraj.

 Usput mi je pokazivala šta je šta,i tranvaja,jer ja taj deo grada zaista prvi put sam video tad.

Posle optičara otiđosmo u jednu,čini se više kafanu nego kafić gde smo vrlo srdačno dočekani od strane jedne starije dame koja je tu radila,i kojoj smo na kraju pomogli da  pospremimo naš sto.

Baš u toj srdačnoj atmosferi poklonio sam joj poklon kojisam joj kupio na ovom već pomenutom ranije vašaru.Video sam se obradovala,što mi zaista bilo drago.

Krenusmo dalje,i onda...

I ona ne bi bila ona,da joj na pamet ne padaju „genijalne“ ideje.Jedna od njih je bila ta da trčimo uz stepenice najviše zgrade u tom delu grada.Iako mi nije u planu bilo da se znojim,ipak sportski sa zadovoljstvom prihvatih izazov.

Usput,još jedan dokaz da se još uvek ponašamo kao deca bilo je zvonjenje na određenim stanovima,pa još veći sprint uz stepenište.

Posle izbacivanja energije iz sebe potrebno je vratiti istu u sebe,tako da smo svratili do obližnjeg  marketa.

Naš krajni cilj bio je „Trg Republike“ i lagana šetnjica,ali ipak do tamo nismo mogli pešaka.Busom,celih sat vremena,meni treba manje vozom do Beograda J

Konačno dođosmo na naše odredište koje je bio lokal sa nargilom.Sve „u fulu“,separe,nargila i mi J

Ali onda čist maler...pljusak,poplava...a treba ići na voz,koji je poslednji u toku dana,sledeći je tek u 06:00.

Sačekasmo malo,ali nam kiša nije bila ni najmanji saveznik,samo je pojačavala svoj intenzitet.

Ustupih mojoj „S“ svoj gornji deo trenerke,i nekako skupismo snage da krenemo na bus stanicu.

Do prvog odredišta smo već i više nego dovoljno pokisli,moj jedini spas su bile patike,pa su mi barem noge ostale suve,ali ne zadugo J

Na prelazu iz busa ka tranvaj stanici,“uhvatio“ sam dve baruštine,podelivši ih ravnopravno po nogama,jednu levom,jednom desnom J

Nekako dočekasmo tu 13icu i krenusmo na glavnu,konačno stigosno.

Predložih da sednemo negde da se malo ugrejemo i osušimo,ali već je sve bilo pozatvarano.

Međutim,našli smo jedan,tek otvoren lokal,jedan od otmenijih u gradu,odmah uz stanicu.Sedosmo,popismo po sok i krenusmo na voz.

Ostalo je još petnaestak minuta do polaska voza kada se rastadosmo jer je „S“ žurila da i njoj ne obegne prevoz.

I onda scena kao u ljubavnim filmovima.Zaljubljen  par,kiša i poljubac.

P.s. Ovo je prvi put da je „S“ čula neki deo teksta pre objave“ J

Pokisao,ali ne uzalud,

M.

Prvi poljubac

Bilo je to negde početkom maja meseca ove godine,upoznasmo se mi nekako I videsmo prvi put u Beogradu.

Ona je odmah rekla da čemo prvo da se upozajemo I da nećemo ništa na prvu loptu,s čim sam se ja složio I nisam bio navalentan ni jednog trenutka.Bude li htela,može “S” to da potvrdi u komentaru.

Viđali smo se nekoliko puta I u Beogradu I u mom malom mestu.Za to vreme obišli  skoro pola Beograda i manji deo mog sela.

Pričali,zezali se,sve drugarrski…Iako mi se svidela na prvi pogled,nisam hteo da budem kreten I da nečim to upropastim,pa da vidim dokle će to da ide.

Ali poslednji put kada smo se videli osećao sam da se nešto da se desi.

I desilo se,polila me je litrom vode po majici u Tašmajdanskom parku J   šalim se,nije to bilo ono glavno,mada se zaista desilo.

Lutali smo prugom,sa sve skejtom koji smo nosili naizmenično,gurkali se po tom kamenju tamo…

Nastavilo se to I u “Ušću”.

Dva dana pre nego što se dogovorili da se vidimo rekla mio je da ima nešto važno da mi kaže…pokušao sam to da izvučem od nje ali nije vredelo.

I došao je I taj trenutak kada smo počeli da razgovaramo o tome,rekla mi je da me je pustila da se “čvariim” J

Onda mi je udelila par komplimenata na račun mog ponašanja prema njoj ali I generalno,što mi stvarno godilo.

Ali I dalje sam osećao to nešto u stomaku,ne znam da li je I ona…izmislio sam razlog da odem do toaleta ne bi li malo sabrao misli,prvi put sam je ostavio samu u nekom od kafića…to vam dovoljno govori.

U povratku šale na račun lubenice J

A pred ulazak u voz,najlepši trenutak u poslednjih nekoliko meseci,NAŠ PRVI POLJUBAC.

Osećao sam se srećno kao neko dete,a repriza je bila u vozu kada smo se rastajali.

Mislim da njoj možda neće biti drago da čita ove poslednje redove,ali kada pišem,pišem sve.

Tako ću vam napisati I ovaj deo koji meni zaista nije drag…od pre nekoliko sati kada smo se čuli odbila je da dođe na jednu svečanost u mom mestu,zbog onog ranijeg incidenta sa trenerkom,I u neku ruku je I razumem,ali da mi je drago…naravno da nije.

Pošto sam dosta stidljiv I zbunim se u nekim situacijama,tako je bilo I malopre kada me je upitala nešto u vezi  “nas”,na šta nisam dao adekvatan odgovor,I sada se kajem zbog toga,jer mi je zaista stalo do te devojke.

Hvala vam na strpljenju što čitate ove moje tekstove,

Zaljubljen,

M.

Lubenica

Uh,ovaj tekst baš biti zanimljiv,ili bar je bio zanimljiv jučerašnji dan za „S“ i mene.

Prošli smo pola Beograda,što peške,tranvajem,što busom,vozili skejt,prskali se vodom,kao deca.

Ali krenimo redom...

Nedelja posle podne,napolju,40+ stepeni Celzijusevih,mi šetamo Tašmajdanskim parkom i sedosmo u obližnji kafić da popijemo nešto-pogađate,to je bio nes J

Pre toga,sa železničke stanice smo promenili kurs i otišli do njenog stana da uzmemo taj skejt i da ja konačno upoznam Reksa.Reks je zlatni retriver,vrlo živahno i umiljato stvorenje.

Posle svih tih turbulentnih situacija sa prevozom dođosmo do „Ušća“.

Obišli smo sve moguće radnje tamo,čak se i malo zaigrali u „Najk“ šopu sa loptom,gde nas je dečko koji prodaje ljubazno zamolio da se ne igrmo sa loptom da je ne bi isprljali  ili nešto polupali...

Naravno posle toga,jer mi je voz već pobegao,još jedan Nes je bio neizbežan.

Ali,vrhunac večeri bila je lubenica,da dobro ste pročitali LUBENICA!

U povratku „S“ predloži da svratimo u „Ideu“ ne bi li kupili nešto da grickamo,...i kupili smo lubenicu.

Zamislite,nju nije mrzelo da kroz tranvaj nosi tu lubenicu.

Kulminacija na Železničkoj stanici,kada smo trebali da je načnemo...a noža,nigde.

I onda ja onako malo luđi nego što treba upitah policijku koja je držala pušku AK-47 Zza nož,ona kaže da ima kolega ali je otišao negde.

Nezadovoljan odgovorom krenuo u poteru za nečim čime možemo da presečemo tu voćku.I nađoh nož u obližnjoj hamburgeriji,gde sam u povratku prodavačici doneo i parče lubenice kojuem se neizmerno obradovala.

Ali ostalo je pola lubenice,štaraditi sad sa njom...počelo je ubeđivanje ko da je nosi kući,i onda sam neko ja popustio i uneo je zajedno sa kondukterom u voz.

Pred put,najlepši poklon,prvi pravi poljubac od „S“!

Sat vremena puta sam ja tu lubenicu pridržavao i na kraju je u jednoj ruci doneo kući gde mi je i majica bila mokra.

Roditelji su me gledali u čudu i složno rekli da nisam normalan,ali meni zbog „S“ nije bilo teško.

Sledi odmah „s5“

M.

Zbog džoginga,ode voz-ponovo...i još ponešto

Preskočili smo jedan tekst na izričit zahtev „S“.Sada na njen izričit zahtev i nastaju ovi pisani redovi.

Dan kao i svaki drugi,samo što sam ja ovoga puta,umesto sa faksa,došao iz firme u kojoj radim paralelno sa studijama.Već po ustanjenom dobrom običaju čim stignem kući čujem se sa „S“.

Gledam Đokovića koji se „rve“ sa nekim anonimusom iz Argentine,i u tom trenu me ona pita „kad ima voz“ – ja izgubljen...kakav voz,za gde??? Pa da dožem,reče...aha,sačekaj...16:40 iz Bg.Vidimo se.

Sačekah je na stanici i krenusmo prema centru i svratismo na već naše staro mesto,naravno na Nes.

Odjednom,“S“ kaže: „’ajmo na trčanje“,ja začuđen,ali ne i iznenađen znajući da je ona sportski tim,prihvatih.

Krenusmo,nekako kilavo,deke i bake smo imali kao čunjeve,pa smo išli malo u cik-cak J

Kako obiđosmo 2/3 zamišljenog kruga,ona ponovo zapita,“gde ima uzbrica“

I uputismo  se mi u vikend naselje udaljeno 5km od mesta u kome živim.Malo trk,malo hod,najviše šale J

Dođosmo nasusmo vode u obližnjem restoranu i krenusmo nazad.Ali nam sada vreme nije bilo saveznik,bilo ga je sve manje zbog voza koji je u 21:25,a potom i u 22:01.

Ja optimistično,i sam verujući u to šta pričam rekoh joj da ne brine da ćemo stići na onaj u 22h.

I stvarno,stigosmo mi tamo na tu železničku stanicu čitavih pet minuta pre vremena,iako sam ja usput i svraćao kući ne bi li ona ponela sa sobom moju „sociologiju sporta“ koju sam poslednju položio na fakultetu.

Međutim,naša železnica ne bi bila naša kad nešto tamo neko ne bi ZASRAO...u redu vožnje i dalje stoji da voz za Bg kreće u 22:01,iako on ne saobraća čitavih 6 meseci.

I šta ćemo,moramo čekati dva sata.

A ono preko puta,u nekoj kafančini loša muzika,a još gora pevačica...uzesmo piće i popismo ga ispred,jer tamo za trezne nije bilo mesta J

Već drugi put nam se se to dešava sa votom koji nam je prvi put otišao ispred nosa,a ovoga puta nije ni došao.

Ja u neverici,“S“  u još većoj,ali šta da se radi.Njeni je zove gde je,slaga ih rečima da je kod drugarice na rođendanu,e se zato čuju narodnjaci,originalno,zar ne ? J

Sve je bilo ok,dok ja nisam napravio jedan manevar,ispostaviće se kao greška.

Naime,pitao sam je da li joj je zima jer je uveliko zahladnelo,ona mi je potvrdno klimnula glavom,i ja sam pozvao svog brata ne bi li nam oboma doneo nešto da obučemo.Međutim,nije se javljao.Tu ja odem u tu kaafanu i zamolim jednog još uvek ne skroz pijanog gosta,inače poznanika da me odveze do kuće da drugarici i sebi uzmem nešto da obučemo.

On naravno prihvati,“S“ ostaje sama na 10-tak minuta i naljuti se.Nije mi to rekla,ali se to po njenom ponašanju videlo.Trenerku koju sam doneo nije  htela da obuče,na kraju sam istu u povratku hteo da bacim negde u p.m. od muke i iz besa.

Nekako,iako se tek upoznajemo,zaista mislim da ta „S“,u sledećem tekstu ću vam reći njeno ime,devojka koju želim za sebe,ali nemam hrabrosti to da joj priznam.

Do sledećeg puta,

Na pola puta do zaljubljivanja,

M.